Capo 3
Polomio vetar grane
još lane
drage nema, sreće nema
moj jablane
Ko to muti bistru vodu
hej more
ko me s dragom zavadio
moj izvore
Sada rekom suze teku
protiču
i sa njom i moji snovi
hej otiču
Ko to sruši most nad reci
hej jada
vise neću njime preći
hej nikada
Ko mi uze milo moje
jedino
uspomenom još se tešim
eh sudbino
Ko jabuku moju uzbra
prošenu
ko livadu pogazi mi
nekošenu