Вступление
Mutna svjetla kisovitog grada
ostala su iza nas
U meni pada i posljednja nada
da razumijes moj glas
Niz staklo klize krupne kapi
i moje rijeci klize uz njih
Kad bi se vratili posljednji sati
promjenit nesto da li uspio bi
Chours:
A zao mi je nas
zao mi je snova ugaslih
nasih zelja glas
sad je tako dalek tako tih
A zao mi je nas
i znam da neznam sebi prizanti
da nasih zelja jaz
i tebe i mene
od nas ce odvesti
Zaustavljam se i otvaram vrata
s kisom su rijeci prestale
Tvoj zadnji osmijeh zaklanja tama
a moj u meni zapinje
Sve ono sto je bilo sve
sad u nista se zatvara
Nazad krenem ne okrecem se
dok se noc u jutro pretvara
Chours:
A zao mi je nas
zao mi je snova ugaslih
nasih zelja glas
sad je tako dalek tako tih
A zao mi je nas
i znam da neznam sebi prizanti
da nasih zelja jaz
i tebe i mene
od nas ce odvesti