Ka starom kraju još vozi ista linija.
Autobus prazan, anđeo zadnja platforma.
Ničeg se više, ničeg se više ne sećam.
Od toga trena u javu retko navraćam.
Zato ćuti, šta će reči kada oči govore.
Mene tvoje somot usne uvek lako prevare,
ili reci da me voliš slatko najslađe što znaš,
ili priznaj da je ljubav iza nas.
U donjem gradu, kod brda za razmišljanje,
prolećni vetar umiva tvoje obraze.
Ničeg se više, ničeg se više ne sećam.
Od toga trena na zemlju retko navraćam.
Zato ćuti, šta će reči kada oči govore.
Mene tvoje somot usne uvek lako prevare,
ili reci da me voliš slatko najslađe što znaš,
ili priznaj da je ljubav iza nas.